Bezbednost stanara jedan je od najvažnijih zadataka svake stambene zajednice. U poslednjih nekoliko godina sve više zgrada u Srbiji odlučuje se za ugradnju kamera kako bi sprečila krađe, vandalizam, oštećenje zajedničke imovine i neovlašćen ulazak u zgradu. Međutim, postavlja se važno pitanje – da li je video nadzor u stambenoj zgradi dozvoljen i šta kaže zakon?

Odgovor nije jednostavan. Kamere mogu značajno doprineti bezbednosti, ali istovremeno snimanje ljudi predstavlja obradu podataka o ličnosti. Zbog toga je potrebno pronaći ravnotežu između zaštite imovine i prava na privatnost.

U ovom tekstu objašnjavamo kada je video-nadzor dozvoljen, ko donosi odluku o njegovom postavljanju, gde kamere smeju da budu postavljene i koje obaveze ima stambena zajednica.

Zašto se postavlja video-nadzor u stambenim zgradama?

Najčešći razlozi za postavljanje kamera su:

• sprečavanje krađa bicikala, kolica i druge imovine;
• zaštita ulaza od vandalizma;
• sprečavanje neovlašćenog ulaska u zgradu;
• zaštita vozila u zajedničkim garažama;
• lakše utvrđivanje odgovornosti u slučaju oštećenja zajedničke imovine;
• povećanje osećaja sigurnosti svih stanara.

Iskustvo pokazuje da sama činjenica da postoji video-nadzor često odvraća potencijalne počinioce od izvršenja prekršaja ili krivičnih dela.

Da li je video nadzor u stambenoj zgradi dozvoljen?

Odgovor glasi: Da!

Video-nadzor može biti potpuno zakonit ukoliko je postavljen u skladu sa propisima Republike Srbije i ako postoji opravdan razlog za njegovo korišćenje.

Cilj kamera ne sme biti praćenje života stanara, već zaštita ljudi i zajedničke imovine.

Drugim rečima, kamera nije namenjena da prati ko je kome došao u goste ili kada neko odlazi na posao, već da zaštiti zajedničke delove zgrade od oštećenja i nezakonitih radnji.

Ko donosi odluku o postavljanju kamera?

Odluku donosi stambena zajednica.

Najčešće se pitanje postavljanja video-nadzora razmatra na sednici skupštine stambene zajednice, gde vlasnici posebnih delova odlučuju da li postoji potreba za ovakvim sistemom.

Profesionalni upravnik može dati predlog, prikupiti ponude i organizovati realizaciju projekta, ali odluku donose vlasnici stanova u skladu sa pravilima odlučivanja propisanim za stambenu zajednicu.

Gde kamere smeju da budu postavljene?

Kamere se mogu postaviti u zajedničkim prostorijama koje služe zaštiti objekta.

Najčešće lokacije su:

• glavni ulaz;
• sporedni ulazi;
• hodnici;
• lift;
• garaža;
• parking;
• biciklana;
• prostorija za smeće;
• podrum;
• prilaz zgradi.

Ovakve lokacije imaju opravdanu bezbednosnu svrhu.ž

Prilikom instalacija video nadzora mora se voditi računa i o tome da se video nadzor postavi tako da on što manje zadire u privatnost trećih lica (komšija). Uglovi pod kojima se postavlja kamera i prostor koji će ona da obuhvati moraju se postaviti tako da ne obuhvataju prostor veći od potrebnog, odnosno tako da što manje povređuju privatnost lica u tom prostoru, ograničavajući se na prostor koji se nalazi neposredno kod ulaza. Isti princip važi i u pogledu vremena funkcionisanja.

Prilikom odlučivanja koji prostor treba pokriti video nadzorom, treba imati u vidu princip srazmernosti primene video nadzora i princip srazmernosti u vršenju aktivnosti video nadzora, što između ostalog podrazumeva procenu da li je sa stanovišta svrhe obrade neophodno određeni prostor pokriti video nadzorom ili se svrha obrade može ostvariti na manje invazivan način, zatim srazmernost postupaka mora biti adekvatna. Vizuelni ugao koji pokriva kamera ne sme biti takav da se snima veći prostor od onog koji je neophodan za ostvarenje svrhe obrade ili da pokriva prostor koji je isključivo vlasništvo privatnih lica.

U mnogim zemljama video nadzor podrazumeva nadzor nad ulaskom i izlaskom u zajedničke prostorije, a ne i nadzor tokom boravka u prostoriji. U nekim od njih je čak takav nadzor nekih zajedničkih prostorija, uključujući i liftove, zabranjen. Isto tako u mnogim zemljama je zabranjeno snimanje ulaska i izlaska iz individualnih stanova.

Gde kamere ne smeju da budu postavljene?

Postoje mesta na kojima bi video-nadzor predstavljao ozbiljno narušavanje privatnosti.

Kamere ne bi trebalo usmeravati ka:

• unutrašnjosti stanova;
• balkonima stanova;
• prozorima stanova;
• kupatilima;
• toaletima;
• svlačionicama;
• prostorijama u kojima ljudi mogu očekivati potpunu privatnost.

Takođe nije preporučljivo da kamera nepotrebno snima javnu površinu ili susednu zgradu ukoliko to nije neophodno za zaštitu ulaza.

Video nadzor na svakom spratu, koji bi pokrivao privatne stanove, ne bi bio dozvoljen.

Da li stanari moraju biti obavešteni?

Da.

Jedno od osnovnih pravila jeste transparentnost.

Na ulazu u objekat potrebno je jasno istaći obaveštenje da je prostor pod video-nadzorom.

Najčešće se postavlja tabla sa oznakom:

“Objekat je pod video-nadzorom.”

Poželjno je da obaveštenje sadrži i podatke o tome ko upravlja sistemom video-nadzora, odnosno kome se zainteresovana lica mogu obratiti radi ostvarivanja svojih prava.

Ko ima pravo da pregleda snimke?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja stanara.

Snimci ne bi trebalo da budu dostupni svim stanarima.

Pristup treba da imaju samo ovlašćena lica, odnosno osobe koje su određene da upravljaju sistemom video-nadzora.

To mogu biti:

• profesionalni upravnik;
• predsednik skupštine stanara, ukoliko je tako određeno;
• ovlašćena firma za održavanje sistema;
• nadležni državni organi kada za to postoji zakonski osnov.

Na taj način se sprečava zloupotreba snimaka.

Dalje, što se tiče pitanja da li je opravdano da svi stanari zgrade mogu pratiti snimak svih kamera na svom televizoru mišljenja smo da treba zabraniti pristup snimcima sistema video nadzora preko interne kablovske televizije, javne kablovske televizije, interneta ili drugih sredstava za elektronske komunikacije kojima se takvi snimci mogu preneti, bilo u trenutku njihovog nastanka ili nakon toga, iz razloga što to omogućava neograničeno širokom krugu korisnika da bez stvarne potrebe i razloga zadiru u privatnost građana, tj. stanara i trećih lica (koja iz različitih razloga dolaze u posetu stanarima zgrade). Potreba i značaj preduzimanja mera radi zaštite imovine i lica, ne isključuje obavezu da te mere budu srazmerne svrsi, i da se njima ne povređuju Ustavom zajamčena prava građana.

Koliko dugo se čuvaju snimci?

Pitanje video nadzora u stambenim zgradama ne uređuje nijedan zakon. Ni sam Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ne postoji jedno univerzalno vreme koje odgovara svim situacijama.

Praksa pokazuje da se snimci najčešće čuvaju između 15 i 30 dana, osim ukoliko su potrebni kao dokaz u postupku pred policijom ili sudom.

Nije preporučljivo čuvati snimke duže nego što je potrebno za ostvarivanje svrhe zbog koje je video nadzor uveden.

Primer iz prakse

U jednoj stambenoj zgradi više puta je dolazilo do krađe bicikala iz zajedničke prostorije.

Nakon što je skupština stanara donela odluku o postavljanju video-nadzora, kamere su postavljene na ulazu u biciklanu i glavnom ulazu zgrade.

Već nekoliko dana kasnije zabeležen je pokušaj krađe.

Snimak je dostavljen policiji, a počinilac je identifikovan.

Nakon tog događaja više nije bilo prijavljenih krađa.

Ovakvi primeri pokazuju da video nadzor često deluje preventivno, čak i kada se snimci nikada ne koriste u postupku.

Može li profesionalni upravnik sam da postavi kamere?

Odgovor je vrlo prost: NE!

Profesionalni upravnik upravlja poslovima stambene zajednice, ali ne može samostalno donositi odluke koje su u nadležnosti skupštine stanara.

Njegova uloga je da:

• pripremi predlog;
• pribavi ponude;
• organizuje izvođenje radova;
• vodi evidenciju;
• obezbedi zakonito funkcionisanje sistema.

Konačnu odluku donosi stambena zajednica.

Da li video-nadzor rešava sve probleme?

Naravno da Ne!

Kamere predstavljaju samo jedan deo sistema bezbednosti.

Najbolji rezultati postižu se kada se kombinuju sa:

• kvalitetnim interfonom;
• dobrom rasvetom;
• redovnim održavanjem ulaza;
• sigurnim bravama;
• kontrolom pristupa;
• odgovornim ponašanjem stanara.

Bez saradnje stanara ni najbolji sistem video-nadzora neće u potpunosti sprečiti sve incidente.

Najčešća pitanja

Da li kamera sme da snima ulaz u zgradu?

Da, ukoliko postoji opravdana svrha zaštite ljudi i imovine.

Da li svaki stanar može da traži snimak?

Ne automatski. Pristup snimcima uređuje stambena zajednica i važeći propisi.

Da li kamera sme da snima ulicu?

Samo u meri u kojoj je to neophodno radi zaštite ulaza ili zajedničke imovine.

Da li video-nadzor povećava bezbednost?

U većini slučajeva DA!

Kamere imaju preventivni efekat i olakšavaju utvrđivanje odgovornosti kada dođe do incidenta.

Zaključak

Video nadzor u stambenoj zgradi može biti efikasan način zaštite zajedničke imovine i povećanja bezbednosti stanara, ali samo ako se koristi odgovorno i u skladu sa zakonom. Kamere ne smeju predstavljati sredstvo za narušavanje privatnosti, već alat koji doprinosi sigurnijem i uređenijem životu u stambenoj zajednici.

Pravilno planiranje sistema, jasno definisana pravila korišćenja i ograničen pristup snimcima predstavljaju osnov za zakonitu primenu video-nadzora.

Ukoliko vaša stambena zajednica razmatra uvođenje video-nadzora ili ima nedoumice u vezi sa upravljanjem zajedničkim delovima zgrade, profesionalni upravnik može pomoći da se postupak organizuje u skladu sa važećim propisima i interesima svih stanara.

Razumevanje zakona o upravljanju i održavanju zgrada u Srbiji: Šta morate da znate

Ovaj članak sadrži:Šta je zakon o stanovanju i upravljanju zgradama u Srbiji?Zakonske obaveze vlasnika stanova…

Kako izabrati profesionalnog upravnika

Estimated reading time: 5 minutes Izbor profesionalnog upravnika Profesionalni upravnik je fizičko lice koje je…

Profesionalno upravljanje

Ukratko:Profesionalno upravljanjeStručnost i Iskustvo:Efikasno Finansijsko Upravljanje:Administrativni poslovi – profesionalno upravljanjeTehnički aspekat i profesionalno upravljanjeKomunikacija i…